Abu Nuaymdan rivoyat qilinadi:
«Huzayfa ibn Yamon, roziyallohu anhu, va’z qila turib:
— Bir xil qalb bordirki, bo‘m-bo‘shdir. Bu kofirning qalbidir. Bir xili borki, goh unday, goh bunday. Bu esa munofiqning qalbidir. Yana bir qalb borki, unda porlaguvchi bir qandil bor. Bu mo‘minning qalbidir. Yana bir qalbda esa, ham imon, ham nifoq bor. Imon pokiza suv bilan oziqlanadigan daraxt kabidir. Nifoq esa yiring va qon bilan to‘yinib, shishib ketgan yaraga o‘xshaydi. Bu qalbda shu ikki ozuqaning qaysi biri ko‘p bo‘lsa, o‘sha Holib keladi, — dedilar».
Manba: islom.ziyouz.com
Со слов Абу Нуайма:
Хузайфа ибн Яман, да будет доволен им Аллах, во время проповеди:
— Есть одно сердце, оно пустое. Это сердце неверующего. Есть разница, иногда такая, иногда такая. И это сердце лицемера. Есть другая душа, в которой горит свеча. Это сердце верующего. В другом сердце есть и вера, и раздор. Вера подобна дереву, питаемому чистой водой. А разлад подобен язве, наполненной гноем и кровью. Они сказали: «У кого в сердце больше этих двух питательных веществ, тот и придет».
Источник: islam.ziyouz.com