Ikki do‘st o‘rmonda aylanib yurganlarida to‘satdan ayiqqa duch kelib qolishibdi. Ulardan birinchisi shoshib daraxtga chiqib olibdi va ayiqning changalidan qutulib qolibdi.
Ikkinchisi esa, hech narsa qo‘lidan kelmasligini bilib, o‘zini o‘lganga solib yotib olibdi.
Ayiq yerda yotgan kishining oldiga kelib, qulog‘ini hidlabdi. Hatto uni turtib ham ko‘ribdi. Kishini o‘lgan deb o‘ylab, unga tegmasdan ketib qolibdi.
Ayiq ketgach, haligi kishining do‘sti daraxtdan tushib kelib:
— Do‘stim, ayiq qulog‘ingga nima deb shivirladi? — deb so‘rabdi.
— U menga: qiyinchilik paytida tashlab ketadigan do‘st bilan sayohatga chiqishni yaxshilab o‘ylab ko‘rmabsan-da, dedi, xolos, — deb javob beribdi do‘sti.
Qissadan hissa: Do‘stlik qiyinchilikda sinaladi.
Двое друзей гуляли по лесу, когда вдруг столкнулись с медведем. Первый из них поспешно залез на дерево и вырвался из лап медведя.
А второй, зная, что ничего нельзя сделать, ложился и ложился.
Медведь подошел к лежащему на земле человеку и обнюхал его ухо. Он даже толкнул его. Подумав, что человек умер, он ушел, не тронув его.
Когда медведь ушел, друг человека спустился с дерева и сказал:
«Друг мой, что медведь прошептал тебе на ухо?» он спросил.
«Он только что сказал мне, что тебе не следует хорошо думать о том, чтобы отправиться в путешествие с другом, который бросит тебя в трудную минуту», — ответил его друг.
Вклад из рассказа: Дружба проверяется трудностями.